Когнитивна педагогија се заснива на когнитивној психологији која учење проучава као ментални процес који укључује памћење, размишљење, апстракцију, мотивацију и метакогницију.

Утицај когнитивне психологије на инструкциони дизајн објеката електронског учења се одвија кроз препоруке за:

1      Коришћење стратегија које повећавају пажњу ученика и појачавају перцепцију: информације смештају у средину екрана за читање, кључне информације се специјално наглашавају (употребом боја, променом величине текста, употребом графичких елемената и др.), број информација које се виде на екрану је ограничен, важно је испоштовати след информација и груписати их у логичне целине (неки педагози предлажу груписање у целине од 5 до 9 информација).

2      Сложеност и тежина материјала морају да одговарају когнитивном степену развоја ученика, што значи да мора бити омогућена индивудуализација наставе, како би се уважила различита предзнања ученика. То је могуће урадити тако што ћемо поставити линкове ка додатним или допунским материјалима који се баве истом темом, чиме ћемо обезбедити адекватне информације за ученике са већим или мањим предзнањима.

3      Ученицима треба пружити помоћ у разумевању нове информације у контексту већ постојећег знања које имају, нпр. постављањем питања која служе за активирање постојећег знања пре преласка на презентацију нових информација (и која могу помоћи ученицима различитог предзнања да на различити начин и различитим путем уче ново) и коришћењем модела приказа информација. Примена тестова предзнања који се извршавају на рачунару и ученику одређују које лекције треба да учи, а које већ зна, је добар пример за методу активирања постојећег знања.

4      Ученике не треба оптерећивати сувишним детаљима. Уколико, пак, лекција мора да садржи превише детаља који су неопходни за њено разумевање, при осмишљавању лекције или курса треба информације представљати и одмах формирати везу међу њима, у облику мапе информација која може бити линеарна, у облику звезде, степенаста или комбинација ових облика. Мапа информација омогућава преглед и систематизацију, те ученику олакшава састављање целовите слике.

5      Коришћење стратегија за дубљу обраду информација које од ученика захтевају да градиво анализирају, вреднују, врше синтезу и примену наученог. Практична примена наученог у стварном животу омогућава контекстуализацију учења.

6      Кроз доступне технологије може се остварити подршка за различите стилове учења. Индивидуалне разлике међу ученицима огледају се у томе како ученици прихватају и обрађују информацију. Ученицима треба дати могућност да сами изаберу стил учења и комуникације са наставником и својим колегама.

7      Презентација информација треба да буде изведена на што је могуће више различитих начина, да би се задовољиле индивидуалне разлике међу ученицима (треба укључити и текстуалне и сликовне и вербалну презентацију информација, ако је то могуће). Осим тога, ако ученик информације прима у више облика биће боље обрађене него ако их прими само у једном („ученик памти 10% од оног што прочита, 20% онога што чује, 30% онога што види, 50% оног што чује и види, 70% онога што продискутује са другима, 80% оног што лично доживи и 95% онога што испредаје“)

8      При прављењу образовних материјала за електронско учење треба одржавати пажњу и мотивацију ученика у току целе лекције (привући пажњу ученика и одржавати је све време, треба информисати ученика о важности ученог нпр. кроз примере примене у животу, треба подстицати ученика на учење и дати им самопоуздање нпр. организацијом материјала од једноставног ка сложеном, те пружати повратну информацију о постигнутим резултатима на задовољство ученика).

9      Подршку ученицима за коришћење метакогнитивних вештина учења тј. за коришћење самосвесно сопствених когнитивних вештина у учењу (нпр. кроз прављење тестова који ће омогућити самопроверу знања ученицима)

даље>>