Приватне поруке

Приватне поруке представљају асинхрону комуникацију, што значи да пошиљалац и прималац не морају у исто време бити присутни. Пошиљалац пошаље поруку, а прималац на поруку одговара у догледно време.

Приватне поруке можемо користити за личну комуникацију са ученицима. Ученици нам могу послати приватну поруку уколико наиђу на одређени проблем приликом учења (а не желе да тај проблем објаве на форуму) и ми им, помоћу приватне поруке, помажемо да наведени проблем реше и превазиђу. Осим тога, ако уочимо да се поједини ученици не баш често укључују у планиране активности, можемо им се обратити приватном поруком како бисмо сазнали разлог њиховог неучествовања у наставним активностима. Наравно, приватне поруке можемо користити и када уочимо да поједини ученици нису најбоље схватили наставно градиво, па им желимо дати додатне информације и усмерити их у жељеном правцу. Помоћу приватних порука ученике можемо упутити на додатне или допунске наставне садржаје, чиме обезбеђујемо да сваки ученик учи и напредује у складу са својим способностима. Исто тако, приватне поруке можемо користити ако уочимо да поједини ученици ометају друге ученике или не поштују правила понашања на форуму (пишу о темама које нису предмет дискусије, не поштују мишљења других ученика, на непримерен начин показују неслагање са другачијим мишљењем). Веома је важно да добро проценимо када се ученицима треба обратити јавно, а када им послати приватну поруку.

Како приватне поруке представљају асинхрону комуникацију, можда не би било лоше када би се наставник договорио са ученицима око тога у које време на поруке одговара. Ученици би тада знали када могу да очекују повратну информацију.

Вики

Вики је алат који можемо користити за сарадничко и вршњачко учење, за групни рад ученика на неком задатку или пројекту. Користећи вики ученици могу да се договарају током рада на задатку, дискутују о насталим проблемима и проналазе најбоља решења. Могу да размењују мишљења, упоређују закључке до којих су дошли. Приликом писања рада могу да се надовезују једни на друге, надопуњују, обришу нешто што сматрају сувишним или непотребним, преформулишу недовољно јасне или нејасне констатације и изврше све потребне корекције како би рад добио одговарајући облик и представљао заокружену целину. Наравно, наставник може да прати рад ученика и да га даље усмерава, у зависности од конкретне ситуације.Уколико примети да су ученици наишли на неки проблем и застали у раду, може им дати смернице како би проблем решили. Исто тако, ако уочи да ученици нису на правом путу, може им поставити подпитања која ће их вратити на жељени правац. Такође, догодиће се и да наставник закључи да ученици одлично напредују и да им није потребна његова помоћ. Тада би било добро да похвали ученике и пружи им подршку. Ученици ће тако знати да су на правом путу, а похвала и подршка наставника биће им додатна мотивација за даљи рад.

Веома интересантан начин за коришћење овог алата јесте мождана олуја или заједничко промишљање у тиму (brainstorming). Ученици износе све своје идеје везане за неки пројекат и то онда омогућава да се издвоје оне које су боље и на крају одаберу најбоље и изврши њихова дорада.

Оно што је веома значајно када је у питању вики јесте то да ће наставник имати увид у рад сваког члана групе. Тачно ће знати ко је и колико учествовао у раду, а ко не. На тај начин се превазилази слабост класичног групног облика рада при коме наставник нема увид у залагање сваког члана групе посебно.

Причаоница (chat)

Причаоница или чет јесте комуникациони алат који омогућава синхрону комуникацију међу учесницима, што значи да су сви учесници комуникације присутни у исто време. Овај алат је, свакако, најближи ученицима, јер га користе у свакодневној комуникацији са вршњацима. Баш ту предност-блискост ученичком искуству,  можемо искористити за потребе наставе. Међутим, како причаоница представља синхрони вид комуникације, у настави се не користи баш често. Користи се углавном када је потребно да наставник ученицима да брзе одговоре на постављена питања. У том смислу, наставник може једном или два пута недељно одредити термин за консултације и тада одговарати на питања ученика. Веома је важно да, уколико одлучимо да користимо причаоницу на овај начин, унапред припремимо одговоре на могућа питања ученика, јер чет захтева веома брзу комуникацију, при којој се нема превише времена за размишљање. Такође, треба водити рачуна о томе да поруке буду кратке и јасне. Исто тако, пре него што започнемо овакву врсту комуникације са ученицима, морамо унапред поставити правила. Треба одредити како се ученици јављају за реч, а како завршавају своје излагање. Све ово је потребно како не би дошло до шума у комуникацији, јер се може догодити да ученици једни другима упадају у реч. Било би добро и да наставник подели ученике у групе и има посебан термин за консултације са сваком групом. Ово је потребно да комуникација не би изгубила на квалитету, јер превелики број учесника у причаоници може довести до заглушења комуникације.

Причаоницу можемо искористити и тако што ћемо позвати стручњака за одређену наставну област и он ће, у договореном термину, одговарати на питања ученика. Причаоницу могу користити и ученици за договор о неком задатку (на пример, подела задужења у оквиру групе) или пред неки контролни или писмени задатак, како би међусобно разменили знања и на тај начин мало „разбили“ трему.

даље>